Balašević cover.
Ona je moj razlog, u stvari...
Moja mala unikatna dragocenost u zalagaonici ovog ludila...
***
Tajne su kao device, s njima se mora nežno...
Bilo bi tako slatko naprosto im strgnuti bluzicu, a opet, čarolija je potpuna tek ako ih pustiš da se otkriju same...
***
Ma, ne idem ja ispred svog vremena.
Moje vrijeme ide iza mene.
U tome je nesporazum.
Ipak, sačekat ću ga još malo.
Još samo malo, onda odoh...
***
Vidiš?
Godine nas obrade različito...
Nekom postane važno s kim će leći, a nekom s kim će se probuditi?
***
Ali, suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila.
Trudeći se da to ne deluje nervozno, lupkao sam neki takt, pokušavajući nezrelo da privučem njenu pažnju.
Neuspešno...
Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj.
***
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo.
***
Nikom ne pričam o tome... brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem...
***
...I niko više nije bitan, svi su pesak prezren i sitan... pesak ispod nas...
***
Uvek je gledala sat, i čim sklope kazaljke krug k'o mala bi šaputala tad da negde ne'ko misli na nju..
***
Al' tebe volem, to je fakat ti si mi ljubav jedina prodaću onu našu kućerdu "na lakat" pa nek' je stoput dedina da kupim četir' konja besna da ih u oblak upregnem
pa s' tobom, di nas niko ne zna uteknem...
***
Tako često u tišini dok razmišljam danas o tebi, nešto mi se samo čini, il' bojim se da to priznam sebi...
***
Ali ona se katkad tako lijepo smiješi. Pa mi pet minuta u njezinu društvu bude kao da sam dobio na lotu. Hodam ulicom poput narodnog heroja, u trenutku narastem iznad svih zgrada, i u cijelom svemiru nema većeg i jačeg stvorenja od mene.. I zato me one tri ne zanimaju. Ne bi me zanimale ni da ih je tristo. Kad hoću tu jednu...
***
Ostala je knjiga, sa par nepročitanih strana i neke stvarčice od Herendi porcelana, jedan pulover u kom si bila i ostala je ploča Best of Ry Cooder i fina, mala plava kutijica za puder i ja sam te ostao željan, dok me bude, moja mila...
***
Retko odlazim kući, a pišem jos ređe i slike su bleđe i bleđe pa lepe potiskuju ružne, al' nekad poručim piće i tako to krene, pa stignem u svatove njene, sve prave ljubavi su tužne..
***
Put do zvezda je samo etapa kružnog puta do sebe. Ako znaš prečicu, nema potrebe da se puno lomataš po bespućima. Ne bato... Stigao si čim kreneš. Cilj nosiš skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu.
U tome je tajna...
U tome je jedini trik...
***
Laku noć, njene pospane oči...
***
Treba ubiti vreme do jutra... Dobro bi mi došao neki saučesnik za taj zločin...
***
Lepo sanjaj, mali mišu nabareni. Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu...
***
Zaboravljam imena, samo lica ostaju u prolazu..
***
Ne... Nismo mi bili ljubavnici... Nikad. Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali... I to je sve. Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo, ko zna zašto...
***
"..Kišica je zavela strogi policijski čas u Njegoševoj. Gurkajući se oko mesta na kalendaru, Oktobar i Novembar su malo protresli gusto sito oblaka, prosejavši samo one najsitnije kapi na ispruženu bronzanu ruku gnevnog spomenika ispred Gradske Kuće.
Zvanično bi se, možda, i moglo izjaviti da je vladala tišina, ali ta tišina je za moj ukus bila preglasna.
Na samoj ivici vibracije, učinilo mi se.
Ova varoš se, izgleda i ne gasi više. Ostaje uključena na nekoj potmuloj frekvenciji, kao da radi "u leru" čitavu noć.
Pučina opustelog trga je odjednom potpuno sludela moj kompas. Bio sam tako izgubljen da mi je izgledalo prosto nemoguće da postoje samo četiri strane sveta. Odoka sam izračunao najdužu dijagonalu, nadajući se da ću se do njenog suprotnog kraja nekako setiti gde sam to pošao.
Sa katedrale se odronilo jedno "plong", ali to nije bio pravi udarac zvona.
Verovatno je, preturajući po policama na gluvom crkvenom tavanu, zvonar nahotice pomerio tučak velikog mesinganog avana. Pola jedan, jedan ili pola dva. Svašta je to moglo da znači.
Ali svejedno.
Anamaria će ionako tek za sedam godina napuniti taj trenutak. Dobra mera vremena između nas.
Sedam godina su kofer u koji može stati strašno puno stvari. Ako umeš da pakuješ, naravno.
To što meni ne trebaju više neke sitnice koje njoj trebaju sve više, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra.
Njen kofer, na kraju krajeva. Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokušavao da je odvratim. Do pepela se i stiže jedino preko vatre.
Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena.
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće. i onda će znati.
Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije.
Uzdahnuće, verovatno. Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi. Biće sama, nadam se.
Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina. Tišina. Da.
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Štedeći se. Učeći se kako ću najbolje voleti nju. Kada je konačno nađem..."
***
Dordje Balasevic- Jedan od onih zivota
Te noći sam joj oćutao najlepše reći koje znam... Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari Žita priviđa samo onda kad se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice
misli, i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna
se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne
pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno provuče finu četku te velike krošnje kroz svoje
kose...
I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje
kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad
ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i
neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naićiće čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli
Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši
se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla
izdeljati odlična viola?
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš
ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i
prolećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu
kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a
godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...
"Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo... "
5 Komentari |
0 Trekbekovi
Bas lepo...
Autor Violeta — 27 Dec 2011, 14:47
Hvala! :)
Autor kristinajovic — 27 Dec 2011, 22:49
Link exchange is nothing else but it is juet placing the other person's weblog llink on your page at proper place and other person will also do similar
in favor of you.
https://sveti-matej.info/
homepage https://sveti-matej.info/
Autor homepage — 24 Apr 2021, 13:05
If you are going for best contents llike myself, only pay a visit
this site every day because it offers feature contents, thanks
https://mycwdr.com
Mckinley
https://managerpdf.com/ https://fplust.com
Autor Mckinley — 14 Maj 2021, 11:18
High quality supplements help you build the body of
your dreams. If you wish nothing but the best for your silhouette and health,
be sure to get steroids from the Balkan pharmaceuticals.
Balkan Pharmaceuticals is one of the largest manufacturers of quality goods.
In our store, there are only original items obtained directly from the industry.
Popular Supplements: Steroids, Fat-Burners, Post-Cycle Therapy (PCT), Combined Course and others.
Leslie
Leslie https://1bpshop.com/BP-Tamoximed-20mg
Autor Leslie — 12 Avg 2021, 20:41